Komentari korisnika
green adv
Odlican tekst!
Studija koja je obuhvatila 40 osoba sa insomnijom, otkrila je da svakodnevna primena probiotika Lactobacillus plantarum PS128 može smanjiti simptome depresije, umor, kortikalnu ekscitaciju i poboljšati kvalitet sna.
Osovina creva i mozga je dvosmerna veza koja omogućava crevnoj mikrobioti da deluje kao potencijalna terapeutska meta za psihijatrijske poremećaje. Kao takvi, određeni probiotici su identifikovani kao „psihobiotici“ jer mogu doneti zdravstvene beneficije pacijentima sa psihičkim smetnjama, poput nesanice.
Spavanje je blisko povezano sa gastrointestinalnom mikrobiotom. Faktori kao što su nedostatak sna, rad u noćnoj smeni i cirkadijalni poremećaji mogu promeniti strukturu gastrointestinalne mikrobiote i ekspresiju cirkadijalnih gena. Neka istraživanja su pokazala da dodatni probiotici mogu poboljšati kvalitet sna ili ublažiti stres, ali većina je merila samo kvalitet sna pomoću subjektivnih upitnika.
Pretklinička istraživanja pokazala su da Lactobacillus plantarum PS128 može povećati nivo dopamina i serotonina u mozgu kako bi ublažio psihijatrijske simptome kod glodara. Stoga su autori ove studije pretpostavili da PS128 može poboljšati kvalitet sna poboljšanjem raspoloženja i smanjenjem kortikalne ekscitacije kod osoba koje imaju insomniju.
Ova studija je imala za cilj da utvrdi da li postoji veza između PS128 i depresivnih simptoma ili anksioznosti, da li bi PS128 mogao da reguliše ANS smanjenjem simpatičkog nervnog sistema i povećanjem parasimpatičkog nervnog sistema tokom sna, da li PS128 bi mogao poboljšati kvalitet sna povećanjem efikasnosti sna, održavanjem trajanja sna i smanjenjem latencije sna, i da li je promena kvaliteta sna povezana sa raspoloženjem.
Pored subjektivnih mera, u istraživanju je korišćena minijaturna polisomnografija (PSG), koja pruža najdirektniju objektivnu procenu arhitekture sna.
Studija
Ovo je bilo randomizovano, dvostruko slepo, paralelno, placebo kontrolisano pilot ispitivanje koje je obuhvatilo 40 inače zdravih osoba koje imaju nesanicu (20-40 godina). Tokom perioda skrininga, zabeleženi su pol, starost, indeks telesne mase (BMI), krvni pritisak (BP), zdravstvene navike i istorija bolesti svih učesnika. Učesnici su nedelju dana popunjavali dnevnik spavanja kako bi zabeležili svoje dnevne rasporede i navike spavanja.
Ceo dan su nosili flaster za elektrokardiogram (EKG) kako bi objektivno izmerili ciklus spavanja i buđenja, a oksimetar tokom sna kako bi isključili apneju za vreme spavanja. Sve učesnike je dve noći ocenjivao minijaturni PSG, kako bi se objektivno procenio kvalitet njihovog sna.
Nakon gore navedenih procena, učesnici su počeli da uzimaju dve kapsule ili PS128 ili placeba nakon večere tokom 30 dana. 15. i 30. dana nakon što su počeli da uzimaju kapsule, učesnike je procenjivao minijaturni PSG.
Na dan snimanja minijaturnog PSG-a, vizuelna analogna skala (VAS) je korišćena za procenu nivoa opuštenosti, nivoa umora i kvaliteta sna. Za procenu subjektivnog kvaliteta sna i ozbiljnosti nesanice korišćeni su Pitsburg Indeks Kvaliteta Spavanja(PSQI) i Indeks ozbiljnosti nesanice (ISI).
Dnevna pospanost merena je pomoću Epvorth-ove skale pospanosti (ESS), depresija je procenjivana pomoću Beckovog inventara depresije-II (BDI-II), nivoi anksioznosti su procenjivani pomoću Beckovog inventara anksioznosti (BAI) i indeksa anksioznosti prema osobinama stanja (STAI ), a cirkadijalni ritam je procenjivan korišćenjem Upitnika za jutro-veče (MEK).
Rezultat
Dobijeni podaci ukazuju na to da su učesnici u grupi PS128 doživeli manje depresivnih simptoma i umora, ređe buđenje i uzbuđenje i smanjili visokofrekventnu aktivnost moždanih talasa. Objektivni parametri ukazuju na stabilniji san u grupi PS128 nego u kontrolnoj grupi. Nije utvrđeno da PS128 ima značajan uticaj na funkciju ANS.
Pozadina istraživanja
Ovi nalazi su slični rezultatima Armitage -a, u kojima su osobe koje boluju od nesanice koje prijavljuju loš san su bile depresivnije i imale su viši nivo alfa talasa od zdravih učesnika. Oni koji su doživeli manji stres takođe su imali veći nivo delta talasa. Štaviše, rezultati BDI-II i BAI u grupi sa PS128 su se poboljšavali tokom čitavog perioda ispitivanja, ukazujući na produženo ublažavanje depresivnih simptoma i anksioznosti uz redovnu konzumaciju PS128.
PS128 je pokazao neke blagotvorne efekte na mentalne poremećaje, kao što je poremećaj iz spektra autizma (ASD), a prijavljeno je da ublažava anksioznost, hiperaktivnost, impuls i ponašanje suprotstavljanja/prkosa. Štaviše, to može imati potencijalnu korist za poremećaje raspoloženja, jer je glavni nalaz ove studije sugerisao da bi PS128 mogao biti u stanju da smanji simptome depresije kod osobe koje imaju poremećaje spavanja, što je u skladu sa prethodnim studijama o PS128.
Iako studija nije testirala biohemijske markere, prethodna studija o PS128 otkrila je da njegova upotreba može povećati nivo dopamina i serotonina u mozgu miševa. Ova dva neurotransmitera su klasifikovana kao ekscitacijski neurotransmiteri u oblasti medicine spavanja - mogu inhibirati GABA neurone i aktivirati korteks, uzrokujući poremećaj sna. Međutim, specifična uloga serotonina u snu još uvek nije jasna. Pretklinička istraživanja pokazala su da PS128 prilagođava nivo dopamina u mozgu i poboljšava performanse vežbanja kod triatlonaca. Autori trenutne studije stoga pretpostavljaju da su uzimanjem PS128 učesnici u interventnoj grupi možda izbegli umor, jer je psihobiotik modulirao njihov nivo dopamina.
Prethodna studija koja je ispitivala efekte Lactobacillus casei Shirota na 132 ispitanika pokazala je da probiotici utiču samo na one čije je raspoloženje u početku bilo loše. Tako je sadašnja studija analizirala korelaciju između promena objektivnih parametara i BDI-II skora. Otkrili smo da su, kada su simptomi depresije ublaženi u grupi PS128, smanjeni postotak beta i alfa snage, dok je postotak delta snage povećan. Drugim rečima, oni koji reaguju na PS128 mogu imati manje kortikalne ekscitacije i dubok san.
Ova studija ima nekoliko ograničenja. Prvo, analiza crevnog mikrobioma nije sprovedena. Drugo, mala veličina uzorka možda neće moći pružiti jake statističke dokaze za objašnjenje rezultata. Nedostatak unakrsnog dizajna mogao bi biti ozbiljno ograničenje kada je veličina uzorka bila tako ograničena. Treće, rezultati se ne mogu generalizovati za druge populacije zbog male veličine uzorka. Četvrto, EEG analiza je nepravilno uključila sigma aktivnost (12–15 Hz), koja uglavnom odgovara vretencima za spavanje unutar alfa i beta snage. Peto, istraživači nisu ograničavali ili snimali ishranu učesnika tokom cele intervencije - samo su savetovali subjekte da ne konzumiraju kofein na dan merenja minijaturnog PSG -a. Konačno, učesnici su dobili uputstvo da uzmu kapsulu nakon večere, a vreme za to variralo je među učesnicima.
Poremećaji spavanja i depresija
Do 40% osoba sa poremećajem spavanja takođe pati od psihijatrijskih poremećaja, a depresija i anksioznost su najčešći. Tablete za spavanje prepisuju se milionima pacijenata svake godine, ali uobičajeni negativni sporedni efekti uključuju zavisnost, umor i dugotrajne promene u moždanoj talasnoj aktivnosti. Kognitivna bihevioralna terapija za nesanicu (CBT-I) je efikasan nemedicinski tretman, ali je dugotrajan, komplikovan, a stopa prevremenog napuštanja CBT-I je približno 40%.
Iako je tačan uzrok nesanice nepoznat, mnoge studije podržavaju teoriju hiper-uzbuđenja koja kaže da je nesanica rezultat disfunkcionalne ose hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HPA). Osa HPA igra centralnu ulogu u odgovoru na stres, a takođe je uključena u varenje, endokrinu aktivnost, imunitet i raspoloženje.
Dokazi pokazuju da se osobama sa poremećajem spavanja, tokom spavanja povećala aktivnost visokofrekventnog elektroencefalograma (EEG), nivo adrenokortikotropnog hormona (koji stimuliše oslobađanje kortizola), broj otkucaja srca i aktivnost autonomnog nervnog sistema (ANS) u poređenju sa zdravim ljudima. Štaviše, čini se da neurotransmiteri takođe igraju ulogu u poremećajima spavanja.
Osobe sa poremećajem spavanja često imaju disbalans neurotransmitera koji pokreću ciklus spavanja i buđenja. Ovo uključuje one koji izazivaju san, kao što su gama-aminobuterna kiselina (GABA), adenozin i melatonin, i one koji promovišu buđenje, kao što su noradrenalin, serotonin, acetilholin, oreksin i dopamin.
Izvor: Nutraingredients
Odlican tekst!
Napišite komentar za Studija: Lactobacillus plantarum smanjuje depresiju i poboljšava san kod osoba sa poremećajem spavanja